Аутор: Божидар Јовић
Скупштина Брчко дистрикта БиХ усвојила је Кодекс понашања посланика како би очувала достојанство, етику и повјерење јавности у рад својих представника. Али када Кодекс постане алат за привид, умјесто инструмент одговорности, онда не говоримо више о етици, већ о политичкој формалности без садржаја.
Када притвор не значи ништа – случај Алије Дењагића Посланик Алија Дењагић нашао се у притвору, а против њега је подигнута оптужница због сумње у организовану куповину гласова. Ријеч је о дјелу које директно подрива демократски поредак и представља коруптивну радњу. Упркос томе, Комисија за спровођење Кодекса није предузела никакву мјеру — ни опомену, ни јавну реакцију.
Шта каже Кодекс и зашто се не примјењује? У члану 3 став (2) наведена су подручја примјене Кодекса (на сједницама Скупштине, сједницама комисија, у међусобној комуникацији, комуникацији с представницима других нивоа власти, комуникацији са јавношћу и свим јавним иступима, укључујући и иступе на друштвеним мрежама и у изборној кампањи). Управо ово посљедње је основ за примјену Кодекса у случају Алија Дењагић јер се дјело десило током изборне кампање, а у члану 14 (Забрана корупције и других облика злоупотребе јавне функције) детаљно је описано шта све посланици НЕ СМИЈУ чинити:
Посланици Скупштине ни у ком случају неће предузимати било какве активности које би се могле окарактерисати као коруптивне активности и злоупотреба повјерених јавних овлашћења, а у сврху стицања личне користи као и користи блиских сродника и других повезаних лица. Посланицима је нарочито забрањено: а) примање или захтијевање било какве финансијске или друге користи у вези са обављањем повјерене јавне дужности; б) коришћење службених овлашћења и угледа ради стицања какве приватне користи или користи повезаних лица; ц) посебно захтијевање или примање финансијске или друге користи, укључујући и обећање обезбјеђења сопствене будуће позиције, као накнаде за доношење одлуке, односно гласање које погодује интересима одређеног лица, групе или организације; д) примање или захтијевање награде за утицај на додјелу буџетских средстава (у поступку јавне набавке, финансирања и суфинансирања пројеката од јавног интереса, додјеле донација, једнократних помоћи и томе слично); е) утицање на запошљавање како у јавном тако и у приватном сектору, са обећањем противчинидбе и без обећања противчинидбе; ф) давање или коришћење повлашћених информација до којих је посланик дошао у обављању своје функције ради стицања финансијске или неке друге користи за себе или за повезана лица. Све је јасно. Али ништа није примјењено. Комисија ћути. Посебно гласни у ћутању су посланици чланови Комисије. А јавност добија поруку да постоји двоструки аршин – један за грађане, други за изабране представнике грађана. Ми смо обични смртници, а они полубогови.
Апсурд зван Члан 33 – рок за ћутање Једна од најопаснијих тачака Кодекса је члан 33, који ограничава рок за подношење пријаве на три мјесеца од тренутка настанка повреде. У пракси, то значи да ако грађани или медији сазнају за дјело тек након три мјесеца – не могу предузети ништа. То је правна амнестија, неетичка заштита и институционализовано заташкавање дјела.
Покушај измјене је одбијен без оправданог разлога и образложења. На редовној сједници Комисије за спровођење Кодекса, моја маленкост, Божидар Јовић, члан из реда грађана, предложио је измјену члана 33 – да рок од три мјесеца важи од дана сазнања за дјело, а не од његовог настанка, као и да се продужи на најмање једну годину. Међутим, сви остали присутни чланови Комисије били су против. Сви. И они из реда грађана. Тиме су послали поруку да желе да задрже систем у којем се „застарјелост“ претвара у метод избјегавања одговорности. А шта је посао Комисије, ако не да се бори за јавни интерес?
Позив на реформу – не дозволимо безлично ограничавање етике Да би Кодекс имао смисла, потребно је:
Хитно измијенити члан 3 став (2) и проширити примјену Кодекса на цјелокупан јавни простор, као и на понашање посланика у приватном животу. У чему је смисао Кодекса, ако исти не може санкционисати посланика који истуче жену, вози у пијаном стању, учествује у тучи коју је сам изазвао, врши коруптивне радње мимо таксативно наведеног у поменутом члану, итд?! Хитно измијенити члан 33, продужити рок за пријаву на 1 годину и везати га за сазнање о учињеном дјелу. Обавезати Комисију да поступа еx оффицио по службеној дужности, а не само по пријави. Објављивати све одлуке Комисије уз образложење – у интересу јавности. Закључак Кодекс, иако мањкав, постоји, али се, очигледно, не примјењује. Када посланик који бива притворен и против кога се води судски поступак настави да без санкција несметано обавља функцију, а Комисија одбије чак и приједлог за измјену очигледне правне рупе, грађани имају право да кажу: ово није заштита угледа Скупштине – ово је заштита моћи од одговорности. Посланици су представници народа и као такви морају поштовати највише моралне стандарде током трајања мандата. Не само на сједницама Скупштине, сједницама комисија, у међусобној комуникацији, комуникацији с представницима других нивоа власти, комуникацији са јавношћу и свим јавним иступима, укључујући и иступе на друштвеним мрежама и у изборној кампањи. Они требају представљати моралну вертикалу 24 сата. Бити модел, узор грађанима како се треба понашати у јавном простору, али и у приватном окружењу. Посланици не смију бити синоним за полубогове, нити кентауре – управо зато и треба да постоји Кодекс.
Да ли, тренутно, КОДЕКС ПОНАШАЊА ПОСЛАНИКА СКУПШТИНЕ БРЧКО ДИСТРИКТА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ представља форму или суштину, процијените сами…
Божидар Јовић је члан Комисије за спровођење Кодекса понашања посланика Скупштине Брчко дистрикта БиХ из реда грађана. Дугогодишњи просвјетни радник, друштвени активиста, предсједник Удружења грађана “Демос” у Брчком.