Набрајати разлоге због којих људи напусте БиХ би било сувишно; живимо их свакодневно. Међутим, да би разумјели да није све тако црно, потребно је отићи у земље Трећег свијета (Бангладеш, Афганистан, Конго,…) и видјети у каквој биједи и сиромаштву живи Човјек. Ми смо, као и поприличан дио наше економије, у сивој зони. Не живимо толико лоше колико се гласно жалимо, напротив. Реално поређење квалитета живота некад и сад вам могу рећи дјед или бака који памте живот у 20. вијеку, али и документрани филмови из тог и каснијег периода. Ријетко које домаћинство у Посавини нема аутомобил, клима уређај, интернет и мобилни телефон. Струја, вода и веш машина се подразумијевају. Па ипак, људи одлазе у потрази за бољим стандардом и уређеним друштвено-политичким односима у држави. По пројекцијама демографа, до 2070. године у БиХ ће живјети мање од 1 800 000 људи, претежно старијих од 50 година. Ако ово није аларм, шта јесте?!
Прије неколико дана запаљена је застава БиХ у Брчком. Симболички удар на суверенитет и инегритет државе која, нити је суверена, нити има интегритет, представља посљедње упозорење политичким организацијама да морају мијењати своје политике и престати тежити ратним циљевима унитарне, грађанске БиХ, независне Републике Српске и посебне самоуправне територије Херцег Босне. Одсуство компромиса и договора од нормалне државе је направило државу са посебним потребама. Када кажем да БиХ није суверена, позивам се на Повељу УН која у 12. поглављу недвосмислено забрањује међународни систем старатељсва над државом чланицом УН-а. Један човјек, који при томе није изабран вољом народа на демократским изборима, не може доносити највише правне акте у сувереној држави чланици УН. Поготове зато што то представља кршење Устава БиХ у којем су јасно и недвосмислено дефинисане процедуре усвајања највиших правних аката. Улога ауторитета ОХР-а и Високог представника би требала бити савјетодавна и медијаторска. Примјер таквог дјеловања можемо видјети у Брчко дистрикту у којем Супервизор и ОХР имају веома конструктивну улогу и труде се обуздати партократију, подсјећајући доносиоце одлука да их је бирао народ и да требају радити у интересу оних који су их бирали. Кад кажем интереси, не мислим на личне, него на опште. Парадоксално, али за права грађана и општи интерес у Брчком више се залаже ОХР, него локални политичари. Поред ОХР-а и Високог представника, наша “суверена” држава има и странце у Уставном суду БиХ. Да није тужно, било би смијешно. Када кажем да БиХ нема интегритет, ту првенствено мислим на потпуну коруптивну повезаност законодавног, извршног и судског нивоа власти. Управо судски ниво власти сноси највећу одговорност због корупције и криминала у институцијама, од државног до локалног нивоа. Без изузетка. Општи и локални избори су компромитовани нелегитимним алатима за добијање избора које политичке организације свесрдно користе да освоје власт, а они укључују страначко запошљавање у јавном сектору (јавна управа и јавна предузећа), погодовање у процесима јавних набавки, куповину гласова за новац или обећања, ширење пропаганде кроз контролисане медије, чињење услуга поједницима којима требају услуге јавног сектора,… Све ово, и више од тога, би Тужилаштва на свим нивоима морала кривично процесуирати, а судови пресудити без милости. Нажалост, ово је пуста жеља од које би и златна рибица угинула када би покушала да је оствари.
Обичан Човјек у држави БиХ трпи, ћути и чека прилику да мигрира у неку од земаља Западне Европе. Умјесто оних који поштују законе и друштвена правила, успјех имају они који боље импровизују, имају „штеле“ и успјешно користе рупе у законима. И у реалном, и у јавном сектору. Ипак, Сунце нашег неба најљепше сја! Останимо на нашој земљи, подигнимо глас и градимо нашу државу на хуманистичким принципима у којој ће живјети правда и владавина права. Будимо бијела доминантно сивој и мијењајмо боју на платну која се зове БиХ! Ми то можемо!
Аутор: Божидар Јовић
