Tag Archive Božidar Jović

Одржан састанак са представницима Канцеларије за превенцију и координацију активности на сузбијању корупције

У оквиру реализације пројекта “НЕ корупцији у запошљавању у јавном сектору у Брчко дистрику БиХ”, представници Удружења грађана “Демос” Брчко одржали су састанак са представницима Канцеларије за превенцију и координацију активности на сузбијању корупције у Брчко дистрикту.

Представници Канцеларије за превенцију и координацију антикорупцијских активности изразили су спремност за сарадњу, те дали велику подршку пројекту “НЕ корупцији у запошљавању у јавном сектору у Брчко дистрику БиХ “.

УГ “Демос” Брчко: Спријечити утицај интересних група на процес запошљавања

Представници Удружења грађана “Демос” одржали су пресс конференцију на којој су представили нови пројекат под називом “Не корупцији у запошљавању у јавном сектору у Брчко дистрику БиХ”. Циљ пројекта је подстакнути законодавну и извршну власт да усвоје антикоруптивне правне акте, који ће спријечити утицај интересних група на процес запошљавања. Предсједник удружења и координатор пројекта Божидар Јовић истиче да су анализом Правилника о запошљавању наишли на одређене мањкавости које упућују на корупцију, а тичу се објективног приступа запошљавању. Наглашава да ни у једном правилнику не постоје сто посто објективни индикатори процјене одређеног кандидата, те да у највећој мјери та процјена зависи од чланова комисије који дају одређене бодове који су одлучујући у самом процесу запошљавања.

“ Ми желимо да одузмемо могућност члановима комисије да субјективно бирају кандидате. Идеја нам је да чланови комисије буду ту више формално, а да објективни критеријуми буде просјек на факултету, социјално стање, вријеме проведено на Заводу за запошљавање, радни стаж. Не може се десити да студент генерације буде на Заводу за запошљавање, само зато што није прошао на конкурсу јер није члан странке или нема интересну групу иза себе”, рекао је Божидар Јовић, координатор пројекта.

Ово удружење већ двије године указује на проблем запошљавања људи са неакредитованих факултета. Напомињу, да би одговорна извршна власт требала иницирати измјене и допуне појединих закона који би се усагласили са оквирним Законом о високом образовању члан 54., а који стриктно забрањује могућност обављања функције у извршној власти или запослења у јавном сектору, без акредитованог факултета.

“ Поражавајућа и забрињавајућа чињеница је да у Брчко дистрикту БиХ уназад десет година а и дан данас, ви немате услов да имате завршен акредитован факултет да би добили посао у јавном сектору. То је криминал”, истиче Божидар Јовић.

Удружење апелује на све грађане да буду слободни и пријаве корупцију у запошљавању.

“Ми им ту свакако стојимо на располагању да нам се обрате, како би на неки начин артикулисали и свој став и кроз удружење грађана “Демос” Брчко. На неки начин да буду подршка свим нашим активностима, и мислим да је то један од гаранта успјешности ове а исто тако и неких будућих прича”, рекао је Дамјан Дунџић, асистент координатора пројекта.

Пројекат “Не корупцији у запошљавању у јавном сектору у Брчко дистрику БиХ” финансиран је од стране УСАИД-а, а подржан од стране ЦЦИ који имплементира програм “ АЦФЦ” “ помоћи грађанима у борби против корупције.

Интервју са Божидаром Јовићем, предсједником УГ “Демос” Брчко дистрикт БиХ

Брчански портал нула49 објавио је интервју са Божидаром Јовићем, предсједником УГ „Демос“ Брчко дистрикт БиХ, у коме су се дотакли стања у цивилном сектору, улоге цивилног сектора у Брчко дистрикту БиХ и пројекта „СТОП незаконитом запошљавању у јавном сектору“ које ова организација реализује од јануара 2022. године.

нула49: Господине Јовићу, да ли је улога цивилног сектора у креирању јавних политика у Брчком данас већа него што је била ранијих година?

Uloga civilnog sektora u kreiranju javnih politika je i danas simbolična, baš kao i prethodnih godina. Uz tendenciju promjene koja se ogleda u sve jačem pritisku međunarodne zajednice, prvenstveno mislim na OHR i supervizora, iskreno se nadam i većem učešću civilnog društva u kreiranju i sprovođenju javnih politika. Ali i tu moramo biti oprezni jer ponekad od strane različitih udruženja stižu nerazumni i megalomanski zahtjevi koji nisu u skladu sa pozitivnim zakonima, evropskim standardima i strategijama kojima treba da se unaprijedi određeni sektor. Najsvježiji primjer je Odjeljenje za sport, kulturu i turizam koje popušta pod pritiskom sportskih kolektiva da se novac i dodjeljuje i pravda netransparentno, mimo zakonom propisanih normi.

нула49: Шта конкретно мислите под тим? Има ли таквих случајева и у осталим одјељењима Владе Брчко дистрикта БиХ?

Конкретно мислим на увођење термина „донације“ којим је ове године подијељено 2/3 новца намијењеног непрофитним организацијама, а који, по нама, нема утемељење у Закону о буџету и тренутно је сива зона трошења буџетског новца. Истакао сам ту чињеницу у ауторском тексту након којег је реаговао и Супервизор који је упозорио на нетранспарентност, но недуго затим 2 одјељења Владе Брчко дистрикта БиХ су поново објавила јавне позиве за додјелу донација. И та пракса се наставља и данас, без обзира што је једино област додјеле средстава путем пројеката и програма квалитетно дефинисана кроз Поглавље 6 Закона о буџету у којој је активно учествовао ОХР.

Додјела средстава путем донације мора бити изузетак, а не правило приликом финансирања непрофитних организација. Донација има оправдање ако је одбојкашки клуб ушао у европско такмичење и требају му додатна средства за наступајуће трошкове, кик-боксер се пласирао на европско првенство, умјетник добио позив да направи изложбу, КУД треба да иде на смотру фолклора и слично. Но и само финансирање путем донација мора бити и законски и подзаконски уређено да би било примјењиво, што тренутно није случај. Приликом трошења буџетских средстава непрофитне организације морају поштовати иста правила као и сав јавни сектор, од примјене Закона о јавним набавкама БиХ и Закона о платним трансакцијама Брчко дистрикта БиХ, до правдања путних трошкова путним налозима и плаћања пореза и доприноса за агажована лица. Позивамо политичаре да заједнички штитимо буџетски новац који припада свим грађана, а не интересе спортских колектива и појединих удружења који су навикли да бахато троше наш новац у своју корист, а на нашу штету.

нула49: Тренутно реализујете пројекат „СТОП незаконитом запошљавању у јавном сектору“ који се тиче великог броја ангажованих лица по уговорима ван радног односа у јавном сектору, такозваних „уговораца“. Шта нам можете рећи о овој проблематици у Брчком?

Ових дана ћемо упутити иницијативу свим парламентарним странкама и Влади Брчко дистрикта БиХ у којој ћемо затјевати три круцијалне допуне Закона о основном и средњем образовању Брчко дистрикта БиХ, а које се управо тичу запошљавања у овом одјељењу у којем је уназад неколико година радило највише „уговораца“. Конкретно, тражићемо гарантовање основних радничких права за запослене по уговору о привременим и повременим пословима, а која остварују њихове колеге који имају уговоре на одређено и неодређено вријеме. Такође, у пракси се чини велика неправда према лицима која су евидентирана у Заводу за запошљавање, а која не могу добити шансу да раде уколико нису чланови неке политичке организације или немају неку другу везу за посао. „Уговорце“ са Завода директно бира шеф одјељења, а Влада Брчко дистрикта БиХ даје сагласност, што је идеалан корупцијски оквир.

Јавна је тајна да свака странка која чини власт има „своје уговорце“, и у јавној управи, и у јавним предузећима. Ова пракса се мора промијенити на начин да се дефинишу критеријуми од стране Завода за запошљавање који ће израдити социјално одговоран и праведан правилник на основу којег ће се рангирати лица евидентирана у Заводу, и када дође ред на вас, ви ћете добити шансу да радите у струци. Напомињем да се овдје ради о уговорима ван радног односа за које није предвиђена конкурсна процедура. Трећа допуна се односи на усклађивање Закона о основном и средњем образовању Брчко дистрикта БиХ са чланом 54 Оквирног закона о високом образовању у Босни и Херцеговини на начин да онемогућимо рад и даље запошљавање лицима која су у тренутку стицања дипломе завршили неакредитовану високошколску установу. На овај проблем редовно указује и неформална група „СТОП неакредитованим факултетима“ која је активна и у Брчком. Нико од нас не жели да му дијете учи неко ко је завршио факултет који није акредитован и чија диплома у тренутку стицања није валидна. Такође, потребно је извршити додатне провјере диплома свих запослених у Одјељењу за образовање, идентификовати лица која имају дипломе са неакредитованих високошколских установа у тренутку стицања дипломе и са истима прекинути радни однос. Основни задатак ове иницијативе је враћање повјерења грађана у институције и установе Брчко Дистрикта. Надамо се да тако размишљају и доносиоци одлука.

нула49: У јуну сте били на студијском путовању у Сан Дијегу као члан делегације БиХ, а тема одласка је била борба против корупције. Каква искуства нам доносите?

Корупција је проблем сваког друштва, без изузетка. Борба против корупције у САД је систематска, од учешћа организација цивилног друштва и грађана, до ФБИ и других агенција, у зависности од врсте корупције и штете по заједницу. Тема студијског путовања је била корупција у здравственом сектору, али сами алати за борбу против корупције су универзални и примјењиви у свим секторима. Темељ су квалитетни законски нормативи, озбиљан и синхронизован рад полиције, различитих агенција, тужилаштва и судова и активно учешће цивилног сектора који пријављује коруптивне радње.

Код нас, нажалост, не постоји систематска борба против ове болести друштва и често се дешава да више информација о коруптивним радњама државних службеника и носиоца функција чујете у кафани и на улици него од институција које су плаћене нашим новцем да истражују и процесуирају корупцију. Јавна тајна је да не можете добити посао у јавном сектору без политичке, родбинске или неке друге везе, да се тендери јавних набавки штимају за подобне фирме, да се за новац купују гласови на изборима. Истраге о корупцији у Брчком требају радити истражитељи са нивоа БиХ и независни истраживачки новинари ако желимо резултате. Брчко има перспективу да буде најпожељнија дестинација за стране инвеститоре, али инвеститори не желе да улажу у локалну заједницу у којој правила одређују корумпирани службеници и политичари. Велике европске и америчке компаније се повлаче из Русије, зашто нека од њих не би дошла управо у Брчко?!

нула49: Током ове и претходне године сте имали сусрете са високорангираним међународним званичницима, о чему сте разговарали са њима?

Имали смо низ састанака са међународним званичницима од којих би истакао састанак са бившим амбасадором САД у БиХ господином Нелсоном , састанак са садашњим амбасадором САД у БиХ Мајком Марфијем, америчким сенаторима Одбора за спољне послове Крисом Марфијем и Џин Шејхин, сенатором Одбора за оружане снаге Томом Тилисом, као и састанак са замјеницом шефа мисије у Амбасади САД у БиХ госпођом Дебором Менути и директором Канцеларије за БиХ агенције ИНЛ господином Стивеном Глеисером. Такође, састали смо се и са амбасадорицом Њемачке госпођом Маргарет Убер и специјалним изаслаником Бундестага за Западни Балкан господином Михаелом Саразином. Поред ових састанака, имали смо и састанке са Супервизором за Брчко дистрикт БиХ господином Скенланом. Теме састанака су биле општа ситуација у БиХ, Брчко дистрикту БиХ и борба против корупције. Сложили смо се да су корумпирани службеници и политичари највећа кочница развоја Брчко Дистрикта, а примјере свакодневно осјећамо на својој кожи.

Јавна набавка магнетне резонанце за потребне ЈЗУ „Здравствени центар Брчко“ је поново пала, политичари не могу да се договоре око трасе аутопута кроз Брчко Дистрикт не поштујући став струке, а градски стадион ће бити на крају скупљи од сарајевског „Кошева“. УГ „Демос“ Брчко је добило велику подршку на овим састанцима да настави са активностима борбе против корупције и праћења реформе јавне управе. Укључивање организација цивилног друштва и грађана у процесе доношења одлука је од круцијалне важности и трудићемо се да будемо коректив властима у нашој локалној заједници. Наш циљ је партнерска сарадња са Владом Брчко дистрикта БиХ и заједнички рад на изградњи бољег и праведнијег друштва.

нула49: Видите ли свјетло на крају тунела?

Живимо у прелијепом дијелу свијета, имамо природна богатства, руде, планине и море, плодно земљиште, питку воду, шуме, а и природне катастрофе су ријеткост. Једини кривци зашто смо у тунелу смо ми сами јер очигледно бирамо погрешне људе на права мјеста. У поређењу са Аустријом или Швајцарском, можемо рећи да нам је доста лошији животни стандард, али ако се упоредимо са земљама Азије и Африке, ми смо за њих Аустрија и Швајцарска. Тунел је дуг и требаће нам још много година да изађемо из њега, а свјетло које из њега видим је Европска унија. Или је то можда воз…

Интервју са предсједником УГ “Демос” Брчко

Крајем 2020. године Скупштина Брчко дистрикта БиХ усвојила је нови Закон о удружењима и фондацијама, који је донио бројне новине у раду удружења, фондација и других организација цивилног друштва. Непуних годину и по дана након ступања на снагу тих измјена, одлучили смо да разговарамо са Божидаром Јовићем, предсједником једног од најактивнијих удружења у Брчком, Удружења “Демос”, о томе да ли су донесене измјене пореметиле или унаприједиле рад организација невладиног сектора.

Брчко Данас: Господине Јовићу, какво је Ваше мишљење о улози цивилног сектора у Брчком данас?
Божидар Јовић: Цивилни сектор је почео да се буди после дугогодишњег сна, али не зато што је довољно спавао, него зато што је пијетао закукурикао. Нема више страначких грантова организацијама које су урадиле велико ништа у нашој локалној заједници у посљедњих 15 година, дошло је вријеме да се новац мора планирати, плански трошити и оправдати мјерљивим резултатима. Част изузецима који су потврђивали своје постојање позитивним ђеловањем и залагањем за боље Брчко, али они су изузеци који су у правилу добијали веома скромна средства од политичких елита. Данас је, ипак, ситуација знатно другачија и ове године очекујем снажан искорак организација које вриједе новца буџетских корисника. Управо би те организације требало да буду коректив власти, да указују јавном мњењу на све неправилности, незаконитости, пропусте, али и да подржавају добре идеје, пројекте и позитивне промјене које власт чини.

Б.Д.: Како сте онда задовољни транспарентношћу јавних позива за невладин сектор која су ођељења Владе Брчко дистрикта БиХ расписала и реализовала у протеклој години?
Б. Јовић: Полузадовољан, с обзиром на низ пропуста који су се дешавали приликом осмишљавања цијелог поступка и његове реализације. Незадовољство се огледа у чињеници да организације које имају искуство у реализацији пројеката нико није консултовао у вези са детерминисањем правног оквира који уређује ову област, као и садржаја образаца који су саставни дио јавног позива. С друге стране, задовољан сам да је направљен корак напријед, јер ће они који који не умију пливати ући у чамац и отићи на копно. Вода ће након тога бити много чистија. Похвалио бих озбиљност и преданост Комисије Ођељења за стручне и административне послове која је успјешно и транспарентно урадила свој посао обавјештавајући јавност о сваком кораку у процесу одабира најбољих пројеката. То је примјер добре праксе и за остала ођељења. Процес одабира најбољих пројеката у сваком ођељењу Владе морао би бити потпуно ослобођен утицаја политичких субјеката и тај посао требало би да обаве најспособнији, а не најподобнији. Несхватљива ми је одлука Владе Брчко дистрикта БиХ да без икаквог јавног образложења не прихвати Одлуку Комисије у вези другог јавног позива, јер су на тај начин довели у питање рад многих удружења која немају други извор финансирања.

Б.Д.: Да ли су пацијентска удружења оштећена пројектном додјелом средстава? Какво је Ваше мишљење о томе?
Б. Јовић: Пројектном додјелом средстава оштећени су само они који су нетранспарентно и ненамјенски трошили новац пореских обвезника. Сама пацијентска удружења требало би категорисати, јер нису сва обољења исто тешка. Ја сам дијабетичар од своје 9. године, али имати дијабетес није исто што имати мултипласклерозу, мишићну дистрофију, тешко оштећење слуха и вида или имати злоћудни карцином. Сматрам да би удружењима која се баве посебно тешким болестима Влада требала да обезбиједи минимум који подразумјева простор за рад и плаћене комуналне услуге, али новац за активности само и једино путем јавних позива.

Б.Д.: Какав је Ваш став у вези са одобравањем бесплатног коришћења просторија, које су у власништву Брчко дистрикта БиХ, за рад појединим удружењима?
Б. Јовић: Најправедније би било расписати једном годишње јавни позив и позвати сва заинтересована удружења да се пријаве. Приликом одређивања критеријума повлаштен статус бих предложио управо за пацијентска удружења, јер сматрам да је брига за болесне и унапређење њиховог квалитета живота хуман циљ вриједан подршке локалне заједнице.

Б.Д.: Шта могу да очекују они који су се сада одлучили да оснују удружење грађана?
Б. Јовић: Могу да очекују уређенији систем у којем владају законом прецизно одређена правила и процедуре. То је заједнички интерес и НВО сектора и Владе Брчко дистрикта БиХ. Сужена је могућност злоупотребе јавног новца и тенденција је успостављање принципа транспарентности за сваку потрошену конвертибилну марку у јавном сектору. Систем је у процесу развијања и искрено се надам да ће до краја ове године многа питања и потпитања добити квалитетне одговоре. Наравно, уколико у развој буду укључени способни, а не подобни. У супротном, проћи ће као Закон о забрани пушења – постојаће само на папиру.

Б.Д.: За крај овог интервјуа, молим Вас за информацију на којим пројектима тренутно ради УГ “Демос” Брчко дистрикт БиХ?
Б. Јовић: УГ “Демос” тренутно реализује два пројекта. Први пројекат под називом “СТОП незаконитом запошљавању у јавном сектору”, који финансира УСАИД, а подржава Центар цивилних иницијатива (ЦЦИ), и други “Човјек сам колико имам људских права”, који финансира и подржава Влада Брчко дистрикта БиХ. И један и други пројекат су јавни интерес локалне заједнице, конкретни и усмјерени на рјешавање уочених проблема. Инспирација за први пројекат је пракса која траје годинама уназад у јавном сектору у Брчком и односи се на ангажовање великог броја људи без заснивања радног односа на позиције које по опису посла морају бити дефинисане радним уговором. Радници у јавном сектору који раде по уговору о ђелу, уговору о посебним пословима, уговору о привременим и повременим пословима и сличним уговорима, не остварују ни минимум радничких права, не тече им радни стаж, не уплаћују им доприносе, немају право на боловање и годишњи одмор, у потпуно су подређеном положају у односу на колеге који раде исти или сличан „сталан“ посао. Да није тужно, било би смијешно. Влада Брчко дистрикта БиХ требало би да буде примјер поштовања законског оквира, а не супротно од тога! Анализом ревизорских извјештаја уназад неколико година може се утврдити да поједина ођељења предњаче у пракси запошљавања која нису у складу са позитивним законодавством Брчко дистрикта БиХ, а слична ситуација је и у јавним предузећима. Уз подршку Канцеларије за борбу против корупције, Полиције, Тужилаштва, Канцеларије ОХР-а и добру вољу владајуће већине, надам се да ће се ова пракса свести на минимум ове године. Други пројекат има за циљ да ојача капацитете невладиних организација у Брчком из области писања пројектних приједлога према различитим донаторима. На тај начин ће организације бити самосталније и неће само зависити од средстава добијених из буџета Брчко дистрикта БиХ. Такође, снимићемо и истоимени документарни филм “Човјек сам колико имам људских права” јер су људска права достигнуће за које се непрестано морамо борити и унапређивати их.

Б.Д.: Божидаре, Ваша порука за крај?
Б. Јовић: Читајте, размишљајте, развијајте критички став о свему што вас окружује и, најбитније, будите ЉУДИ.