Позитивно је да се показало да грађани Брчко дистрикта БиХ желе да буду активнији учесници у процесима доношења одлука и да буду боље информисани. Најпоразнији подаци истраживања су да 64,6% анкетираних грађана не вјерује да институције узимају у обзир мишљење грађана. При чему је оних који у потпуности вјерују институцијама – 0%!
Годину је дана од како је цивилно друштво у Брчко дистрикту покренуло кампању за усвајање Закона о грађанским иницијативама у Дистрикту.
Тада су изнијели податак да Брчко дистрикт једини у БиХ нема законски оквир који грађанима омогућава да кроз формалну и правно обавезујућу процедуру покрећу грађанске иницијативе. Да, за разлику од ентитета Федерације БиХ, гдје Закон о принципима локалне самоуправе омогућава иницијативе на општинском и кантоналном нивоу (иако са различитим нивоима имплементације међу кантонима), те Републике Српске, гдје Закон о референдуму и грађанској иницијативи омогућава грађанима да иницирају законске измјене уз јасно дефинисану процедуру и број потписа, Брчко дистрикт у том смислу заостаје и налази се у правном вакууму.
Притом, по оцјенама из УГ „Демос“ Брчко, које продводи ову кампању, коју подржава 13 удружења из Дистрикта, ради се о једном од најважнијих закона за организације цивилног друштва, неформалне групе и појединце. Чији недостатак директно утиче на степен партиципативне демократије у Дистрикту.
Грађани, наиме, немају законски гарантован механизам путем којег могу покренути питање од јавног значаја и обавезати институције да се о томе изјасне. Сваки покушај грађанске иницијативе препуштен је доброј вољи политичких структура, што у пракси резултира игнорисањем, селективним разматрањем и обесмишљавањем партиципације. Иако постоји општи наратив о важности укључивања грађана у одлучивање, без конкретног законског инструмента, то у Брчком остаје декларативно, а не суштинско демократско право.
А такав однос утиче и на грађански активизам у Дистрикту. Односно спремност грађана да се боре за своја права и интересе.
А покушавајући да дођу до података о заинтересованости грађана за активизам, као евентуалном додатном аргументу за притисак на локалне власти у контексту доношења овог закона, из УГ “Демос” су ових дана провели анкетно истраживање и објавили извјештај о њему.
Резултати истраживања проведеног на узорку од 316 испитаника у периоду од 24. фебруара до 1. јуна 2026. године, су двојаки. Дио их је крајње негативан, а дио позитиван.
Позитивно је да се показало да грађани Брчко дистрикта БиХ желе да буду активнији учесници у процесима доношења одлука и да буду боље информисани.
34,8% анкетираних се, наиме, изјаснило да је спремно на лично учешће у наредних годину дана, а 56,6% жели информације о учешћу.
Најпоразнији подаци истраживања су да 64,6% анкетираних грађана не вјерује да институције узимају у обзир мишљење грађана. При чему је оних који у потпуности вјерују институцијама – 0%!
Логична посљедица овога је да 75,3% грађана није учествовало ниуједном процесу доношења одлука у посљедње три године.
При чему се као разлози неучешћа наводе: Не вјерују да ће ишта промијенити (56,6%), Боје се посљедица (49,4%), Недостатак информација (26,3%), Не знају процедуре (23,7%), Немају времена (13,6%)
68% испитаника ни не познаје довољно механизме путем којих могу учествовати у доношењу одлука.
Предсједник Удружења грађана „Демос“ Божидар Јовић истакао је да резултати истраживања указују на озбиљан демократски дефицит, али и на постојање значајног потенцијала за веће укључивање грађана у јавни живот.
Он је нагласио да резултати потврђују потребу за снажнијим укључивањем грађана у јавне послове и стварањем услова за њихово активније учешће.
„Грађани треба да буду партнери институцијама, а не само посматрачи процеса доношења одлука. Зато ћемо наставити да заговарамо доношење Закона о грађанским иницијативама у Брчко дистрикту БиХ, али и да кроз кампању едукације грађана пружамо конкретне информације о начинима учешћа у доношењу одлука, покретању иницијатива и остваривању права на грађанско дјеловање“, додао је Јовић.
(Т.Х., Одговорно)
Comments are closed