10.12. је Међународни дан људских права, цивилизацијског достигнућа које у центар пажње развоја људске заједнице ставља Човјека. Подигнимо глас кад институције система крше људска права и стиснимо шаку у знак отпора!
10.12. је Међународни дан људских права, цивилизацијског достигнућа које у центар пажње развоја људске заједнице ставља Човјека. Подигнимо глас кад институције система крше људска права и стиснимо шаку у знак отпора!
Права жена су недјељив дио људских права! Не тако давно, жене су биле потпуно маргинализоване у нашем друштву. Школовање је било резервисано за мушку дјецу, над женама се некажњено вршило насиље, а за исти посао који су обављале, примале су нижу накнаду. Данас је ситуација знатно другачија и жене играју важну улогу у друштву. Милијана Симић је жена која истиче важност улоге жена у политици.
У оквиру пројекта “Људска права су темељ здравог друштва” емитује се видео прича у којој говори познати брчански адвокат Дарко Миличевић.
У оквиру заговарачке стратегије коју имплементира УГ “Вјера и нада” у партнерству са Фондацијом “Лајла”, “Удружења обољелих од мултипласклерозе” и УГ “Демос”, покренута је прича о усвајању закона који годинама лежи у некој ладици, а који је приоритет особа са инваидитетом. Након мукотрпног рада људи који су радили на нацрту закона, а посебно чланица радне групе Ане Котур-Еркић и Стојанке Кнежевић, цивилни сектор је одлучио извршити јавни притисак на доносиоце одлука да се убрза усвајање закона до средине 2025. године.
Особе са инвалидитетом заслужују пуну подршку друштва. Не желимо бити једина локална заједница у Европи у којој не постоји Закон о професионалој рехабилитацији, оспособљавању и запошљавању особа са инвалидитетом. УГ “Демос” Брчко је на тај проблем више пута јавно указивао.
Заговарачкa стратегија је подржана кроз пројекат ПРАГГ – Проактивни грађани и грађанке којег финансира Влада Швајцарске, а спроводи конзорцијум који чине ХЕЛВЕТАС и НИРАС у БиХ, у партнерству са локалним организацијама Центри цивилних иницијатива (ЦЦИ) и Институт за развој младих КУЛТ.
Удружење грађана “Демос” Брчко дистрикт БиХ позива представнике организација цивилног друштва и владиних институција на тродневне радионице у оквиру пројекта “Људска права су темељ здравог друштва”. Број учесника је ограничен. Пријаве можете слати на е-пошту: info@demosbd.org или назвати број 066/373-400 и усмено се пријавити. Након радионица, обезбијеђен је ручак за учеснике. Видимо се!
Израз “демос” (на грчком “народ”) означава слободно становништво античке Грчке у 1. вијеку прије нове ере. Сачињавају га највећим дијелом слободни грађани и сиромашни слободни сељаци чији се положај у 1. вијеку даље погоршава у борби са богатим земљопоседницима из редова родовске аристократије. У “демос” се нису убрајали робови и аристрикатија (“племенити” сталеж) која је чинила власт.
Крајем 2020. године Скупштина Брчко дистрикта БиХ усвојила је нови Закон о удружењима и фондацијама, који је донио бројне новине у раду удружења, фондација и других организација цивилног друштва. Непуних годину и по дана након ступања на снагу тих измјена, одлучили смо да разговарамо са Божидаром Јовићем, предсједником једног од најактивнијих удружења у Брчком, Удружења “Демос”, о томе да ли су донесене измјене пореметиле или унаприједиле рад организација невладиног сектора.
Брчко Данас: Господине Јовићу, какво је Ваше мишљење о улози цивилног сектора у Брчком данас?
Божидар Јовић: Цивилни сектор је почео да се буди после дугогодишњег сна, али не зато што је довољно спавао, него зато што је пијетао закукурикао. Нема више страначких грантова организацијама које су урадиле велико ништа у нашој локалној заједници у посљедњих 15 година, дошло је вријеме да се новац мора планирати, плански трошити и оправдати мјерљивим резултатима. Част изузецима који су потврђивали своје постојање позитивним ђеловањем и залагањем за боље Брчко, али они су изузеци који су у правилу добијали веома скромна средства од политичких елита. Данас је, ипак, ситуација знатно другачија и ове године очекујем снажан искорак организација које вриједе новца буџетских корисника. Управо би те организације требало да буду коректив власти, да указују јавном мњењу на све неправилности, незаконитости, пропусте, али и да подржавају добре идеје, пројекте и позитивне промјене које власт чини.
Б.Д.: Како сте онда задовољни транспарентношћу јавних позива за невладин сектор која су ођељења Владе Брчко дистрикта БиХ расписала и реализовала у протеклој години?
Б. Јовић: Полузадовољан, с обзиром на низ пропуста који су се дешавали приликом осмишљавања цијелог поступка и његове реализације. Незадовољство се огледа у чињеници да организације које имају искуство у реализацији пројеката нико није консултовао у вези са детерминисањем правног оквира који уређује ову област, као и садржаја образаца који су саставни дио јавног позива. С друге стране, задовољан сам да је направљен корак напријед, јер ће они који који не умију пливати ући у чамац и отићи на копно. Вода ће након тога бити много чистија. Похвалио бих озбиљност и преданост Комисије Ођељења за стручне и административне послове која је успјешно и транспарентно урадила свој посао обавјештавајући јавност о сваком кораку у процесу одабира најбољих пројеката. То је примјер добре праксе и за остала ођељења. Процес одабира најбољих пројеката у сваком ођељењу Владе морао би бити потпуно ослобођен утицаја политичких субјеката и тај посао требало би да обаве најспособнији, а не најподобнији. Несхватљива ми је одлука Владе Брчко дистрикта БиХ да без икаквог јавног образложења не прихвати Одлуку Комисије у вези другог јавног позива, јер су на тај начин довели у питање рад многих удружења која немају други извор финансирања.
Б.Д.: Да ли су пацијентска удружења оштећена пројектном додјелом средстава? Какво је Ваше мишљење о томе?
Б. Јовић: Пројектном додјелом средстава оштећени су само они који су нетранспарентно и ненамјенски трошили новац пореских обвезника. Сама пацијентска удружења требало би категорисати, јер нису сва обољења исто тешка. Ја сам дијабетичар од своје 9. године, али имати дијабетес није исто што имати мултипласклерозу, мишићну дистрофију, тешко оштећење слуха и вида или имати злоћудни карцином. Сматрам да би удружењима која се баве посебно тешким болестима Влада требала да обезбиједи минимум који подразумјева простор за рад и плаћене комуналне услуге, али новац за активности само и једино путем јавних позива.
Б.Д.: Какав је Ваш став у вези са одобравањем бесплатног коришћења просторија, које су у власништву Брчко дистрикта БиХ, за рад појединим удружењима?
Б. Јовић: Најправедније би било расписати једном годишње јавни позив и позвати сва заинтересована удружења да се пријаве. Приликом одређивања критеријума повлаштен статус бих предложио управо за пацијентска удружења, јер сматрам да је брига за болесне и унапређење њиховог квалитета живота хуман циљ вриједан подршке локалне заједнице.
Б.Д.: Шта могу да очекују они који су се сада одлучили да оснују удружење грађана?
Б. Јовић: Могу да очекују уређенији систем у којем владају законом прецизно одређена правила и процедуре. То је заједнички интерес и НВО сектора и Владе Брчко дистрикта БиХ. Сужена је могућност злоупотребе јавног новца и тенденција је успостављање принципа транспарентности за сваку потрошену конвертибилну марку у јавном сектору. Систем је у процесу развијања и искрено се надам да ће до краја ове године многа питања и потпитања добити квалитетне одговоре. Наравно, уколико у развој буду укључени способни, а не подобни. У супротном, проћи ће као Закон о забрани пушења – постојаће само на папиру.
Б.Д.: За крај овог интервјуа, молим Вас за информацију на којим пројектима тренутно ради УГ “Демос” Брчко дистрикт БиХ?
Б. Јовић: УГ “Демос” тренутно реализује два пројекта. Први пројекат под називом “СТОП незаконитом запошљавању у јавном сектору”, који финансира УСАИД, а подржава Центар цивилних иницијатива (ЦЦИ), и други “Човјек сам колико имам људских права”, који финансира и подржава Влада Брчко дистрикта БиХ. И један и други пројекат су јавни интерес локалне заједнице, конкретни и усмјерени на рјешавање уочених проблема. Инспирација за први пројекат је пракса која траје годинама уназад у јавном сектору у Брчком и односи се на ангажовање великог броја људи без заснивања радног односа на позиције које по опису посла морају бити дефинисане радним уговором. Радници у јавном сектору који раде по уговору о ђелу, уговору о посебним пословима, уговору о привременим и повременим пословима и сличним уговорима, не остварују ни минимум радничких права, не тече им радни стаж, не уплаћују им доприносе, немају право на боловање и годишњи одмор, у потпуно су подређеном положају у односу на колеге који раде исти или сличан „сталан“ посао. Да није тужно, било би смијешно. Влада Брчко дистрикта БиХ требало би да буде примјер поштовања законског оквира, а не супротно од тога! Анализом ревизорских извјештаја уназад неколико година може се утврдити да поједина ођељења предњаче у пракси запошљавања која нису у складу са позитивним законодавством Брчко дистрикта БиХ, а слична ситуација је и у јавним предузећима. Уз подршку Канцеларије за борбу против корупције, Полиције, Тужилаштва, Канцеларије ОХР-а и добру вољу владајуће већине, надам се да ће се ова пракса свести на минимум ове године. Други пројекат има за циљ да ојача капацитете невладиних организација у Брчком из области писања пројектних приједлога према различитим донаторима. На тај начин ће организације бити самосталније и неће само зависити од средстава добијених из буџета Брчко дистрикта БиХ. Такође, снимићемо и истоимени документарни филм “Човјек сам колико имам људских права” јер су људска права достигнуће за које се непрестано морамо борити и унапређивати их.
Б.Д.: Божидаре, Ваша порука за крај?
Б. Јовић: Читајте, размишљајте, развијајте критички став о свему што вас окружује и, најбитније, будите ЉУДИ.
Људска права су цивилизацијско достигнуће за које се непрестано треба борити! Довољно је погледати уназад 300 година и видјети разлику између бити Човјек тада и бити Човјек сада у Европи. Но све што су умни Људи градили уназад тих 300 година, безумни могу срушити за десетљеће. И због њих је потребно истицати значај људских права за микро и макро заједницу у којој Људи живе. Нашу идеју је препознала Влада Брчко дистрикта БиХ (Одјељење за стручне и административне послове) и финансијски подржала пројекат “Човјек сам колико имам људских права” који ће бити реализован од новембра 2021. до јула 2022. године у Брчком. Пројектна идеја је снимање документарног филма у трајању од 30 минута на тему људских права и оржавање радионица из пројект менаџмента за заинтересоване невладине организације и службенике Владе Брчко дистрикта БиХ. Вриједност пројекта је 24.160,00 КМ.