Активисти наводе да је суштина проблема непостојање одговорности уз постојање праксе обесмиславања нечијег знања у којој “уговорци” годинама носе функционисање система, у којој људи за исти рад примају различите плате, те да ће се таква пракса наставити све док се за такве поступке не почне сносити лична одговорност.
Прије више од три године Бојан Бошковић је тужио Владу Брчко дистрикта Босне и Херцеговине због незаконитог ангажовања радника путем уговора о обављању посебних послова. У августу 2024. године донешена је првостепена пресуда против Владе Брчко дистрикта БиХ због повреде права из радног односа. Основни суд у Брчком утврдио је да је Влада прекршила његова радна права. Наложено је да му се исплати разлика између накнаде коју је примао по уговору о обављању посебних послова и плате предвиђене за позицију вишег стручног сарадника за остала плаћања, коју је обављао чак пет година и то уназад три године, заједно с каматама. Поред тога, Влада је дужна да му уплати и доприносе за пензионо и инвалидско осигурање.
Бојан Бошковић је био ангажован у Дирекцији за финансије БД на основу више закључених уговора о привременим и повременим пословима, а касније уговора о обављању посебних послова, од маја до августа 2015. године, а потом од 10. децембра 2015. године до новембра 2021. године. Радници ангажовани на тај начин немају право на годишњи одмор, здравствено осигурање, често раде исте послове као и државни службеници али за знатно мању плату.
Читав случај изузетно је значајан, јер проблем који се третира није карактеристичан само за институције Брчко дистрикта. Напротив, ради се о врло раширеној појави у БиХ, на коју већ годинама безуспјешно, у својим извјештајима, упозоравају и ревизори.
Активисти наводе да је суштина проблема непостојање одговорности уз постојање праксе обесмиславања нечијег знања у којој “уговорци” годинама носе функционисање система, у којој људи за исти рад примају различите плате, те да ће се таква пракса наставити све док се за такве поступке не почне сносити лична одговорност.
“Прије неког времена јавила ми се једна особа за савјет. Наиме, пријавила се на конкурс који је расписала Влада БД БиХ. Након резултата тражила је увид у документацију и установила да јој је комисија на интервјуу дала нула бодова на једном питању, иако је на њега одговорила тачно. Питала ме шта може да учини? Формално, може да уложи жалбу, али та жалба сигурно неће бити усвојена. Након тога, може да покрене тужбу, али ни ту нема реалних изгледа на успјех из једноставног разлога, јер се усмени дио испита не снима, не постоје свједоци, а једино што се признаје јесте оно што комисија унесе у записник”, изјавио је Бојан Бошковић, грађански активиста из Брчког.
Активисти наводе да, осим што закон дозвољава да у коначну оцјену улазе и субјективни критеријуми, сада се све чешће јављају ситуације у којима комисија може у потпуности да обесмисли нечије знање тиме што га једноставно не оцјењује исправно. У таквом систему кандидат практично нема начин да заштити своја права.
“Чујем да поједини руководиоци покушавају да одговорност за кашњења исплата разних социјалних давања, рачуна и плата, пребаце на моје име. Разлог је то што је Бојан Бошковић тужио Владу БД БиХ и доказао да је Влада годинама кршила закон, омогућавајући такозваним уговорцима да раде исте послове као и запослени на неодређено вријеме. Дакле, није проблем што је закон кршен, већ је проблем што је неко на то указао. Није крив онај ко је поступао незаконито, него онај ко је то доказао. Није проблем што се конкурси не расписују, већ је проблем што “уговорци” више не могу непрекидно да буду ангажовани, па им се сада формално прекида ангажман на мјесец дана како би се избјегле нове тужбе. “Уговорци” су проблем који нико не рјешева. Међутим, има и других. Знам за случајеве у којима службеници туже Владу БД БиХ због дискриминације. Ради се о ситуацијама у којима запослени обављају исти посао, на истом рандом мјесту, са истим описом послова и одговорностима, а примају различите плате, искључиво због разлике у стручној спреми. У таквим случајевима не постоји ни правно ни логичко оправдање за разлику у примањима. Ако је радно мјесто исто, онда мора бити и исти коефицијент. Све друго представља директно кршење принципа једнаке плате за једнак рад. Ти службеници ће, по свему судећи, добити те спорове, као и разлику у платама и трошкове поступка. Али за штету која ће тиме бити нанесена буџету Брчко дистрикта, нико неће одговарати”, закључује Бошковић.
ТЕКСТ ПРЕУЗЕТ СА ПОРТАЛА „ОДГОВОРНО“
Comments are closed