Брчко дистрикт БиХ већ годинама је мјесто на којем дјелује неколико приватних високошколских установа, али град никада није развио обиљежја универзитетског центра. Нема студентских домова, нема видљивог студентског живота нити инфраструктуре каква прати универзитетске градове. Упркос томе, према јавно изнесеним процјенама појединих политичара и представника цивилног друштва, са високошколских установа које дјелују на подручју Дистрикта издато је више од 10.000 диплома.
Тај несразмјер између броја издатих диплома и реалног академског живота све чешће отвара питање квалитета високог образовања у Брчком, али и ефикасности институција које би требало да надзиру рад приватних универзитета.
У средишту посљедње јавне политичке расправе у Брчком нашао се Универзитет „Привредна академија“, који, према јавно доступном регистру ХЕА у тренутку писања овог текста, није уписан у државни регистар акредитованих високошколских установа.
Према подацима из јавно доступног регистра акредитованих високошколских установа који води Агенција за развој високог образовања и осигурање квалитета Босне и Херцеговине (ХЕА), дио високошколских установа које дјелују у Брчко дистрикту акредитацију је добио годинама након почетка рада.
Расправа је додатно добила на значају када су се пред заступницима Скупштине Брчко дистрикта БиХ нашла два елабората овог универзитета о статусним промјенама и оснивању нових организационих јединица.
Елаборати два пута одгађани, па ипак усвојени
Један од елабората односи се на оснивање Факултета здравствених наука и биомедицине, што је изазвало посебну пажњу због чињенице да би таква установа образовала кадрове у изузетно осјетљивој области здравственог система.
Расправа у Скупштини показала је дубоке подјеле међу заступницима. Елаборати су два пута скидани са дневног реда, да би се након тога поново нашли пред заступницима.
На крају су ипак усвојени, чиме је отворен пут за оснивање нових организационих јединица Универзитета „Привредна академија“. Једини глас против дао је независни заступник Аднан Карамујић. Проблем приватних универзитета у Брчком, према његовој оцјени, годинама се избјегава отворити до краја.
„Ја сам против шупа било какве природе – а то су управо то. Бутици диплома, бензинске пумпе, трафике“, рекао је Карамујић у разговору за ИнфоРадар.
Расправа о елаборатима тако је отворила много шире питање – како је могуће да се у Дистрикту отварају нови факултети док се истовремено годинама води полемика о квалитету постојећих високошколских установа.
Универзитети и мрежа утјецаја
Расправе о приватним универзитетима у Брчком годинама прате и питања о њиховим везама са људима из јавног живота и институцијама. У систему високог образовања појављују се особе које истовремено обављају функције у јавним институцијама, док су на универзитетима ангажоване као предавачи или сарадници.
Један од примјера је шеф Полиције Брчко дистрикта БиХ Горан Писић, за којег сам Универзитет “Привредна академија” у својим објавама наводи да је ангажован као асистент на овој високошколској установи, док је његова супруга, према подацима из Регистра запослених у јавним институцијама Дистрикта, на тој установи дипломирала.
Такве везе, према оцјенама дијела јавности и појединих политичких актера, отварају питање могућег сукоба интереса и утјецаја на перцепцију рада високошколских установа. У јавним расправама отворено је и питање начина на који се поједини приватни универзитети промовишу у медијском простору.
Посебну пажњу изазива чињеница да је Жељко Петрић који је, према доступним подацима из пословних регистара, власник Универзитета „Привредна академија“ у Брчком, али и власник Радио-телевизије “Пулс”, медија који у свом програму активно промовише овај универзитет, његове факултете и студијске програме, а дјелују у оквиру исте пословне структуре “EXPRESS – ПРОМЕТ” д.о.о.
Такав однос додатно отвара питање могућег сукоба интереса између образовне институције и медија који је промовише, посебно у контексту јавне дебате о квалитету високог образовања у Дистрикту. Карамујић је упозорио да готово сваки приватни универзитет у Дистрикту има неку врсту везе са људима из јавног живота. Истовремено је навео да је након отварања ове теме био изложен снажним притисцима.
У периоду између одгађања елабората и њиховог коначног усвајања у Скупштини, како тврди, суочио се са пријетњама смрћу и различитим облицима притисака.
На наш упит током снимања кадрова испред Универзитета “Привредна академија”, Жељко Петрић није био заинтересован за давање изјаве.
Сумње у вјеродостојност диплома
На проблем квалитета високог образовања у Дистрикту годинама упозоравају и представници цивилног друштва.
Предсједник Удружења грађана „Демос“ Божидар Јовић наводи низ примјера који доводе у питање вјеродостојност појединих диплома издатих на приватним високошколским установама. У пракси се, како упозорава, појављују случајеви који су тешко објашњиви из академске перспективе.
„Имамо случајеве да људи који су завршили физичко васпитање уписују математику на четвртој години и заврше“, навео је Јовић у разговору за ИнфоРадар.
Поједини четворогодишњи студији завршавани су за знатно краће вријеме, док се у неким случајевима године студирања не поклапају са годином издавања дипломе. Упозорава да проблем високог образовања у Брчком не види само као питање академских стандарда, већ и као питање сигурности друштва.
„Плашим се за своју дјецу и за генерације које долазе. Ако допустимо да људи без стварног знања добијају дипломе и сутра раде у јавним институцијама, здравству или образовању, онда сви сносимо посљедице“, каже Јовић
Подсјећа да су приватни универзитети у Брчко дистрикту годинама радили прије него што су добили акредитацију у систему осигурања квалитета високог образовања у БиХ. Европски универзитет и Интернационални универзитет у Брчком акредитовани су тек 2022. године, иако је систем акредитације високошколских установа у Босни и Херцеговини у примјени још од 2013. године.
„То значи да се мора поставити питање шта је са дипломама које су издаване у периоду између почетка примјене система акредитације и тренутка када су универзитети коначно добили акредитацију“, упозорава Јовић.
Управо тај временски период годинама је у средишту јавних расправа о валидности диплома издатих на приватним универзитетима у Брчко дистрикту, а из цивилног сектора процјењују да их има на стотине у јавној управи. Посебно проблематичним сматра измјене Закона о високом образовању Брчко дистрикта БиХ из 2018. године. Тада су уклоњене одредбе које су раније биле усклађене са Оквирним законом о високом образовању БиХ.
Проблеми са квалитетом и надзором над приватним високошколским установама годинама су предмет расправа широм Босне и Херцеговине, посебно након увођења система акредитације предвиђеног Оквирним законом о високом образовању БиХ.
Према том државном закону, особе које заврше факултет који нема акредитацију не могу бити запослене у јавном сектору, У Брчко дистрикту је, међутим, измјенама Закона та одредба уклоњена.
Тиме је, према оцјенама из цивилног сектора, отворен простор да се у конкурсним процедурама провјерава само формално постојање дипломе, док се статус високошколске установе која ју је издала често не провјерава. Јовић сматра да је такво законско рјешење отворило простор за злоупотребе.
„То је створило систем у којем је важније имати папир него знање“, упозорава он и позива грађане да се за своја права боре кроз обраћања надлежним институцијама.
Питање квалитета високог образовања у Брчком тако превазилази академску расправу и постаје питање јавног интереса, јер се дипломе издате на тим установама користе и приликом запошљавања у јавним институцијама.
Студенти упозоравају на спорни регистар акредитација
На низ неправилности указала је и иницијатива студентских активиста „Акредитоване високошколске установе – признате дипломе“.
У својој анализи студенти су указали и на конкретне податке из регистра акредитованих високошколских установа. Према подацима које су објавили, акредитације Европског универзитета у Брчком и Интернационалног универзитета у Брчком у регистру су у једном тренутку биле означене као истекле 2. фебруара 2026. године, да би накнадно тај датум био измијењен на 7. март 2026. године.
Такве измјене без додатног објашњења, упозоравају студенти, отежавају праћење статуса високошколских установа и стварају додатну правну несигурност за студенте.
У анализи се наводи и случај Интернационалног универзитета у Брчком, за који је Инспекторат Дистрикта раније издао налог за забрану рада. Упркос том налогу, Универзитет је наставио са радом, док је Апелациона комисија цијели поступак вратила на почетак.
Такве ситуације, наводе студентски активисти, додатно указују на неусклађеност између различитих институција које имају надлежности у области високог образовања.
Случај ‘Kallos’ и пребацивање студената
Контроверзе у вези са приватним универзитетима додатно су појачане након затварања Универзитета „Kallos“ у Тузли, којем је Министарство образовања Тузланског кантона забранило рад.
Након те одлуке око 350 студената остало је без јасног статуса, а дио њих је пребачен на Европски универзитет у Брчком.
Обје установе, према доступним подацима из пословних регистара, повезују се са истим власником – Недељком Станковићем, који је члан Управног одбора Агенције за развој високог образовања и осигурање квалитете БиХ, због чега је у јавности критикован због потенцијалног сукоба интереса.
Такви случајеви додатно су појачали сумње да поједини универзитети функционишу као међусобно повезани систем, у којем се студенти и студијски програми премјештају између институција.
Упозорење медицинске струке
На потенцијалне посљедице неконтролисаног развоја високошколских установа, посебно када је ријеч о здравственим наукама, упозорава и др. Миралем Јашаревић, кардиохирург из Њемачке и суоснивач телемедицинске платформе www.докту.цо.
Говорећи за ИнфоРадар, Јашаревић упозорава да квалитет образовања директно утјече на сигурност грађана.
„Ако универзитет нема акредитацију, ако људи који ту предају немају озбиљне каријере и ако га нема ни на једној релевантној ранг-листи универзитета, то не може бити добар универзитет“, наглашава он и поручује:
„Дужност је цијелог друштва да такве појаве осуди и покуша зауставити.“
Став власти: Одлуке засноване на мишљењу струке
Из Одјељења за образовање Владе Брчко дистрикта БиХ одбацују тврдње да је ријеч о системском проблему. Шеф Одјељења Сенад Османовић истиче да су одлуке о високом образовању донесене на основу мишљења стручних институција са државног нивоа.
„Људи од струке са државног нивоа дали су своје мишљење. Да је мишљење било негативно, беспредметно би било да о томе уопште расправљамо“, поручио је Османовић.
Истовремено је и раније указивао да евентуалне неправилности у раду високошколских установа представљају питање за надлежне истражне институције, а не за административне органе.
Позиви да се укључи СИПА
Упркос дугогодишњим јавним полемикама о раду приватних универзитета у Дистрикту, до данас није познато да је покренута свеобухватна институционална провјера валидности диплома издатих у том периоду. Могућност укључивања државних истражних органа све чешће се спомиње у јавним расправама. И сам шеф Одјељења за образовање раније је наводио да је, у случају сумњи на незаконитости, надлежност државних истражних институција, укључујући СИПА-у, да провјере евентуалне неправилности у раду високошколских установа.
Сличан став износи и заступник Аднан Карамујић. У разговору за ИнфоРадар упозорава да би, уколико постоје сумње у незаконитости, случај требало да провјере истражни органи. За сада, међутим, озбиљна институционална истрага о раду приватних високошколских установа у Брчком није покренута.
Расправа о приватним универзитетима тако остаје отворена, а једина јавна високошколска установа која дјелује на подручју Брчког је Економски факултет Универзитета у Источном Сарајеву. Док једни тврде да је ријеч о легитимном развоју високог образовања, други упозоравају да систем без јасних контрола и транспарентности може постати простор у којем се дипломе издају брже него што се стиче знање.
А управо то питање све чешће се поставља у Брчком – колико је диплома издато и колико знања заиста стоји иза њих?
Овај текст је настао у оквиру пројекта Одговорно.ст који се проводи уз подршку Европске уније и не одржавају нужно ставове Европске уније.
ТЕКСТ ПРЕУЗЕТ СА ПОРТАЛА ИНФО.РАДАР
Comments are closed