Борба против система у ЈЗУ Здравствени центар Брчко

Прича инжењера радиологије Мехмеда Ибришимовића отвара Пандорину кутију нетранспарентности и сумњивог запошљавања.

Док се јавни здравствени систем у Брчко дистрикту БиХ суочава са сталним одливом кадра, прича инжењера радиологије Мехмеда Ибришимовића, запосленог у ЈЗУ „Здравствени центар Брчко“ већ 17 мјесеци, отвара Пандорину кутију нетранспарентности и сумњивог запошљавања.

Ибришимовић, који је одлучио проговорити о статусу око 120 колега ангажованих на привременим уговорима, документовао је вишемјесечни процес борбе против система.

Ретроактивни уговори

У срцу проблема лежи радноправни статус медицинских стручњака који су, према Ибришимовићевим ријечима, неопходни установи, али су због недостатка „јаких веза“ осуђени на несигурност. Плате редовно касне, а уговори о привременим и повременим пословима потписују се ретроактивно.

Врхунац ове праксе забиљежен је у прољеће 2026. године. Ибришимовић је 21. априла 2026. године упутио драматичан захтјев Инспекторату Брчко дистрикта, наводећи да радници у ЈЗУ у том тренутку раде већ пуних 21 дан без икаквог важећег уговора, што се дешава и у овом мјесецу.

У пријави се захтијева хитно провођење надзора и утврђивање чињеничног стања, уз подузимање законских мјера против одговорних лица због озбиљности наведених неправилности.

Конкурсна сага

Правни спор отворен је Јавним конкурсом број 1644/25, објављеним 31. децембра 2025. године, за позицију РТГ техничара на одређено вријеме.Комисија за провођење поступка, под предсједавањем Јасмина Механовића, директора ЈЗУ Здравствени центар Брчко, доноси 18. фебруара 2026. године Одлуку број 1644/25-20.1 којом се бира кандидаткиња Ана Микић, иако на списку пријављених није било њеног имена.

Ибришимовић одмах интервенише, подносећи иницијативу за инспекцијски надзор (број 33-000931/26). Инспектор рада 18. марта 2026. врши увид и потврђује да је Ана Микић приложила потврде о волонтирању у Орашју. Међутим, инспектор Жељко Пекић 23. марта обуставља поступак, уз образложење да постоји „спор око одлучних чињеница“ и упућује Ибришимовића на суд.

Паралелно с инспекцијом, ЈЗУ покушава затворити врата информацијама. Дана 10. марта 2026. године, стручни сарадник Самир Спахалић и директор Механовић потписују Рјешење којим одбијају Ибришимовићу приступ документацији кандидаткиње Микић, позивајући се на приватност. Жалбу против овог рјешења, 26. марта, предсједник УО ЈЗУ Марио Пејић одбацује као неосновану.

Ипак, 31. марта 2026. године, Управни одбор ЈЗУ доноси Одлуку (број 05-УО-007/26-2) којом поништава избор Ане Микић. У образложењу се наводи да је кандидаткиња имала само 6 мјесеци радног искуства (умјесто тражених 9), те да јој је Комисија незаконито дозволила да накнадно, током интервјуа, доставља доказе о испуњености услова.

Након поништења, Комисија 28. априла 2026. доноси нову Одлуку (број 1644/25-20.1.1) и бира Данијела Свитлицу на наведену позицију.

Полицијска управа и директне оптужбе

Упркос новом избору, Ибришимовић је поднио пријаву Полицији Брчко дистрикта БиХ против директора ЈЗУ Јасмина Механовића и уједно предсједника Комисије, уз директне оптужбе за незаконито запошљавање и ускраћивање информација на које има законско право.

Наиме, током конкурсне процедуре сам више пута указивао Комисији на чињеницу да кандидат који је примљен не испуњава услове прописане јавним конкурсом. Упркос томе, наведене околности су свјесно занемарене, те је донесена одлука о пријему таквог кандидата. Поред тога, ускраћено ми је право на увид у комплетну конкурсну документацију, укључујући ранг-листу кандидата, појединачно бодовање, као и записник о раду Комисије, иако се ради о информацијама које су, према важећим законима, јавне и доступне учесницима поступка. Самим тиме нисам имао на основу чега писати жалбу, чиме ми је као кандидату ограничено учествовање у самом поступку, те сматрам да је нарушено начело управног поступка.

Он је данас, 6. маја 2026. године предао нови Захтјев за поновни увид у конкурсну документацију и достављање ранг-листе кандидата.

Дијагноза стања

Документи Мехмеда Ибришимовића свједоче о дубокој институционалној кризи. Од рада без уговора до избора кандидата без искуства, систем се чини постављеним на начин који фаворизује нетранспарентност.

Док се чека одговор Полиције, судбина радника на маргинама остаје висити о нити ретроактивних папира. Борба једног инжењера радиологије престала је бити само битка за посао – постала је борба за законитост у јавном здравству Брчко дистрикта БиХ.

ЧЛАНАК ПРЕУЗЕТ СА ПОРТАЛА ПЛУРАЛ БиХ